Zdravlje je jedino važno

Kako smo ponekad, često, prečesto, nesvesni šta je u životu bitno, a šta totalno sporedno! Brinemo o glupostima, bavimo se glupostima, sekiramo se zbog trivijalnosti. A onda nas život tresne po glavi i ne znamo gde se nalazimo.

Pre mesec dana sam ušinula vrat. Odnosno, mislila sam da sam ušinula vrat. Bolelo je, mazala sam raznim kremama i čekala da prođe. Nije prošlo, bolelo je sve više i više. Otišla sam kod fizijatra, rekao mi je, proćiće, nije to ništa. E ako ne prođe za koji dan, javite se neurologu. Nastavila sam da mažem, da pijem analgetike, otišla na more.
Vratila sam se, bolelo je i dalje. Otišla sam kod neurologa, zatim snimila na magnetnoj rezonansi. Imala sam šta da vidim.

Izleteo mi je disk između dva vratna pršljena. I to je baš dobro izleteo, pravo u kičmenu moždinu!
Prvi hirurg mi je rekao, operacija. Drugi hirurg se nasmejao i rekao, nije vam ništa, opustite se. Prvi fizijatar se bukvalno zabrinuo za moje zdravlje. Drugi mi je prepisao terapije i bolovanje (koje ne koristim) do daljnjeg.

Šetam sa onom groznom kragnom oko vrata po najvećoj vrućini. Ljudi me gledaju radoznalo ili sa sažaljenjem (kako ko). I dalje obilazim lekare ne bih li utvrdila šta dalje.

Boli me, a od straha se noću budim i guglujem razne strašne slučajeve i proučavam terapije. Nisam hipohondar, samo sam detaljna i želim tačno da znam šta mi je, a šta mi nije. I kako da se iz ovoga izvučem što efikasnije i što pre.

Zdravlje je jedino važno. Bilo da živite u zajednici, ili ste samohrani roditelj, zdravlje je jedino zbog čega treba stvarno da vas boli glava. Jer jedan je život, želimo da ga proživimo što duže i što lepše. A bez zdravlja je to veoma teško.

Ako ste samohrani roditelj, problemi ove vrste vas pogađaju još više. Možda nema ko da vam pomogne a pomoć vam je i te kako potrebna: materijalna, praktična, moralna podrška. Možda nema ko da vam se nađe u vezi deteta.
Ako ste mentalno jaki, stisnućete se nekako i guraćete dalje dok problem ne „izgurate“ na površinu i nekako rešite. A usput ćete se setiti svih onih momenata kada ste brinuli, besneli i žestili se zbog gluposti. Jer u odnosnu na zdravstveni problem, sve ostalo su – gluposti.

Ali ljudska priroda je takva, često nismo pametni kada treba da budemo, nego tek kada nas okolnosti nateraju.

Zdravlje je najvažnije.

Zdravlje je jedino važno.

Naše zdravlje, zdravlje naše dece.

Moramo da budemo zdravi, koliko god to od nas zavisi. Moramo svesno i isplanirano da vodimo računa o sebi, da bismo bili u stanju da kvalitetno vodimo računa o sebi i deci.

A ovo podrazumeva sve: od ishrane, preko vežbanja (čak i kada za vežbanje nemamo volju niti vreme), do brige o mentalnom zdravlju.

Sekiramo se zbog bivšeg partnera, i to nas tera u depresiju, u bulimiju ili anoreksiju. Postajemo negativni, nesrećni, sami sebi nanosimo bol. Naš organizam postaje plodno tlo za razne bolesti koje nas lagano ali sigurno uništavaju.

Uglavnom svega ovoga nismo ni svesni. Možda će nam neko skrenuti pažnju, možda ćemo negde pročitati nekakva pametna razmišljanja. Ali opet, ljudska priroda je prokleta, toliko često spontano radimo protiv sebe, da je to neverovatno.

A onda naiđe zdravstveni problem. I više ništa nije toliko važno, koliko nam se nekada činilo.

Odjednom bismo sve dali da možemo da vratimo vreme unazad, jer bismo mnogo toga uradili drugačije.

Ponekad na zdravlje i zdravstvene probleme nemamo uticaja. Dese se jer je do toga moralo doći. Ali često smo problem stvorili sami.

Ja sam svoj problem sama napravila. Nisam vodila računa o sebi. Smatrala sam da sam mlada, jaka i zdrava. Preforsirala sam se, u silnoj želji da uradim što više i što bolje. Htela sam da poletim, da osetim da još uvek mogu sve što želim i umem.
Htela sam da uradim sve, da postignem sve, da vidim sve.

Lako je pametovati nakon svega, lako je deliti savete. Ali htela sam ovo da napišem, zbog sebe i zbog svih onih koji će umeti da se na vreme zaustave, da stave ponekad prst na čelo i razmisle: šta je važno? Zdravlje. Šta je jedino važno? Zdravlje.