Ljubav, ah ljubav…
Moje dete voli da peva. U kolima slušamo radio i ona često pusti glas, zapeva uz svoje omiljene pesme. Jedna od takvih je Adelina helou („mama, kad porastem želim da naučim da pevam baš kao Adel“). Nju kad čuje, svi moraju da ćute a ona peva na nekakvom svom engleskom (počela je da uči).
A onda me pita, „mama a šta ta pesma znači, o čemu ona peva?“
E, tu ja bivam zatečena, ne znam šta da joj odgovorim. Nije problem prevesti pesmu, ali većina tih predivnih balada priča o ljubavi.
Kako detetu od pet i po godina objasniti život, strast, razočarenja?
Šta vrtićko dete zna o ljubavi, i da li deci tog uzrasta uopšte treba o tome pričati?
Različiti su roditeljski pristupi; znam neke koji deci govore ama baš sve, tumače im život na svakom koraku. Moja prijateljica se hvali da od sina (sada osnovca) nikada ništa nije krila. Kad je srećna, smeje se i pleše. Kad je tužna, plače pred njim bez ustezanja.
U suštini, mislim da ne postoji samo jedan ispravan pristup; svi smo različiti, a i naša deca se razlikuju. Tako da izreka sve u svoje vreme zapravo ne objašnjava kada je za nešto pravo vreme.
Ali ljubav, ah, ljubav, neverovatno je koliko rano mališani počinju da pričaju o njoj!
Moja ćerka još uvek nije bila zaljubljena (što me raduje). Za sada samo prepričava anegdote iz vrtića, („mama, Joca se zaljubio u Nađu a sad je zaljubljen u Dunju jer Nađa više voli da se igra sa Minom“) a za poljubac u usta kaže da je „bljak“ i „fuj“.
Dakle, još smo u bezbednoj zoni, nadam se da će taj period potrajati.
Izgleda da dečaci lakše poklanjaju srce: moja ćerka je već imala dva udvarača, a jedan joj je čak donosio cveće i poklone! Gledala ga je belo, izgleda da joj nije bilo jasno čime je zaslužila crvenu ružu i barbiku dan pre rođendana.
Za to vreme, majke dečaka su me zagledale uz ispitivački osmeh, u pokušaju da procene vredi li već sada investirati u ljubav muškog deteta – prestolonaslednika.
Naravno, sve te dečije ljubavi brzo prođu, moja ćerka je nakon izvesnog vremena promovisana u dobru drugaricu, a meni je ostalo da se pitam, hoće li se oni jednog dana sećati tih prvih simpatija iz vrtićkih dana…
-0 Komentar-