ko su Supermame?
Požalila mi se srećno udata prijateljica, majka dvoje dece, da ne može da izađe na kraj sa obavezama i nikako da se sastavi. Ima muža za svaku pohvalu; desi mu se i da joj pomogne, a opet je najčešće izbezumljena i iscrpljena.
Pitala me je kako se ja organizujem oko svega: posao, dete, kuća. Pri tome živim sama sa detetom.
Za neke majke je ovakva realnost stvar ličnog izbora. Druge su sticajem okolnosti ostale da same podižu decu. Svaka od nas svakodnevno iz sebe izvlači maksimum, pa i više od toga.
Verujem da će se u mojim pričama prepoznati većina “samohranih” majki, a ja sam jedna od takvih. Uzgred, taj izraz mi je mnogo ružan, pa sam ga promenila u Supermamu. Trka protiv vremena i života počinje ranom zorom, i ne prekida se ni kada dete ode na počinak. Tek tada zapravo počinje prava zabava: kuvanje, pranje, peglanje, dodatni poslovi.
Lično iskustvo me je naučilo da nas, Supermame koje same podižemo svoju decu, u mnogim situacijama razumeju samo druge Supermame.
Probala sam prijateljici koja živi u klasičnom braku (muž & dvoje dece) da objasnim koliko joj zavidim, makar samo na porodičnom izlasku i ručku nedeljom.
Pogledala me je sa nerazumevanjem, jer nije evidentno život posmatrati iz drugačijeg, tuđeg ugla.
Kako same izlazimo na kraj sa obavezama, stresom, odgovornošću i – finansijama?
Ne znam tačno. Jednostavno se uključimo, pritisnemo “on” i krenemo. U neko doba uveče pritisnemo “off” na prekidaču.
U stvari, kad malo bolje razmislim, mislim da se samohrane majke nikada ne isključuju. Ponekad se srušimo zbog premora, ali naš mozak i dalje neumoljivo radi.
Dešavalo mi se da se probudim u sred noći jer sam se setila nečega važnog. Stalno nešto beležim, na komadiću hartije, u mobilni telefon. Ponekad sebi pošaljem mejl kao podsetnik.
Naš život sadrži lepe trenutke, i teške trenutke – uz stalan dodatni napor kako bi naša deca dobila sve što im pripada, ljubav, pažnju, obrazovanje.
Dičimo se svojom snagom, ali nam je često neprijatno jer društvo i ustaljene norme ponekad nas i našu decu dovedu u neprijatnu situaciju.
Zašto
“sačekaj malo“?
jer je to nešto što moje dete svakodnevno sluša: sačekaj malo da uradim ovo, sačekaj malo da dovršim ono… jer sve je na meni i samo na meni.
