Zdravlje ulazi na usta

Da da, kad je moja majka to govorila, ja sam se smejala i bežala. Jurila me je sa zalogajima po kući, takozvanim „vojnicima“. Nisam htela da jedem, i to je tada bilo u redu. Ali sad kada ja treba da isterujem ono „zdravlje na usta ulazi“, sad nema bežanja! Prijatelji mi kažu da sam među retkim srećnicama koje ne moraju da smišljaju kako da nadmudre ili nateraju svoje čedo da pojede makar deo obroka. Ali, za to stanje blaženstva trebalo je izboriti se, nije došlo samo od sebe. Postoje razne metode koje mogu da pomognu u situacijama kada potomak odbija poslušnost i viče „fuj, bljak“ pri samoj pomisli da mora da pojede, na primer tanjir spanaća. S gnušanjem odbijam da molim i pregovaram. Prvo, jer smatram da je ishrana tema oko koje ne treba pregovarati. Kod mene nema čipsa, smokija i slično, a čokoladu iznosim u posebnim prilikama, kao stratešku meru ili nagradu. Osim toga, ne verujem u uspeh dogovora te vrste sa malim detetom.

Stoga sam od ranog detinjstva primenjivala

radikalne mere

među kojima:

Upotreba hranilice iz koje dete ne može da pobegne sve dok ne pojede zadovoljavajuću količinu kvalitetne hrane.

Pretnja sankcijama kao što su vraćanje igračaka u prodavnicu ili bacanje istih u kantu za đubre.

Mito i korupcija: ako pojedeš sve što sam ti spremila, nagradiću te čokoladom / gumenim bombonama / sladoledom (nepotrebno precrtati).

Sve je dozvoljeno

pa i laganje:

Princeze najviše vole šargarepu, ona je puna vitamina i zato su one sve tako lepe.

Deda mraz nas upravo gleda kroz prozor da bi proverio da li si bila dobra i da li zaslužuješ poklone.

Pepin brat Džordž se razboleo zato što nije hteo da jede voće.

Ako pojedeš pun tanjir ove divne supe, kosa će ti porasti do pola leđa, kao Elzi ili Zlatokosoj. Biće duga i plava. Ne voliš više Elzu? Ti bi da izgledaš kao Vajana? Pa naravno, Vajana najviše voli baš ovu supu. Na njenom ostrvu nema supe?… Jedi bre i požuri, nemoj da ti sad, ovog momenta, oduzmem svih 20 barbika, Pepinu kuću, flomastere, omiljenih 50 plišanih igračaka…!

Pustite mašti na volju, i rezultat neće izostati.

Ukratko, i šalu na stranu, smatram da je kvalitetna i raznovrsna ishrana izuzetno važna za zdravlje i razvoj dece. Takođe sam uverena da se neke pravilne navike stvaraju još u detinjstvu, i da je naša dužnost da se potrudimo da nam se deca hrane kako treba i kada treba. Ako pri tome ponekad moramo da primenimo i malo drugačije metode… neka tako i bude.

Pre neki dan…

Mama, baš bih volela onu igračku delfina iz “Mek drajva”…
U redu, ali moraš da pojedeš i pomfrit, i onaj ukusan čizburger koji idu uz igračku.
Samo pomfrit, ne volim čizburgere, odvratni su!
Dušo, nećemo tolike pare da dajemo samo za jednu glupu malu igračku!… u redu, ja ću pojesti čizburger.” (bljak)